АКО ЖЕЛИТЕ КОНТАКТ СА НАМА , АКО ИМАТЕ СУГЕСТИЈЕ,ПРЕДЛОГЕ ИЛИ ПАК РАДОВЕ КОЈЕ БИ ХТЕЛИ ОБЈАВИТИ НА НАШЕМ САЈТУ КЛИКНИТЕ НА
И ПОШАЉИТЕ НАМ ТО ЕЛЕКТРОНСКОМ ПОШТОМ!!!
Удружење писаца-
„Српска књижевна радионица“
Франкфурт на Мајни
Основано 1987 године у Франкфурту
Schriftstellerverein-
„Serbische Literaturwerkstatt e. V.
Frankfurt am Main
понедељак, 6. децембар 2010
Српска књижевна радионица – име - које мора својим деловањем правдати своје постојање међу Србима у расејању.
Српска књижевна рдионица је основана 1987 године на иницијативу неколицине људи који су се бавили писањем и којима је била жеља да лепа писана реч на српском језику буде присутна међу нашим људима који живе и раде далеко од свога дома. У то време је постојала још увек Југославија и још је функционисала као држава свих јужних словена те је и ово књижевно удружење основано као Југословенска књижевна радионица и све до 2000-те године и је и носило то име.
Оснивачи ове по много чему интересантне радионице били су у почетку намерили да оснују само једну секцију при клубу који је већ постојао,али су онда на једном од састанака одлучили да то ипак буде удружење писаца и да као такво буде посебно регистровано и самостално.
Први чланови и оснивачи удружења били су:
Мирјана Врућкић
Милутин Алимпијевић
Миодраг Вукић
Милосав Јоцић
Милорад Миленковић
Љиљана Вукић
Аница Једнар и
Драган Васић
Почетак рада је био веома интересантан и велики ентузијазм је покретао на акцију. Чланови су са великом вољом и љубављу организовали разне манифестације и књижевне вечери и почели да се друже са људима широм Европе који су били организовани у сличне асоцијације. Велики број манифестација је одржан у том првом периоду од неколико година и доста познатих имена из света књижевности је посетило Франкфурт и Књижевну радионицу.
Наравно као и у свим удружењима који су организовани на овакав начин , на бази добровољног рада и улагања сопствених средстава , након неколико година дошло је до раздора и неслагања па се догодило да је један од оснивача изаша из радионице и из револта основао друго удружење окупивши око себе људе који су се са његовим идејама и начином рада слагали. Тако је настало удружење писаца «Седмица» које и данас постоји и доста успешно ради.
Временом је разлог за одвајање ове две групе постао неважан па су ова два удружења поново почела сарађивати, али су ипак остали организовани као два удружења јер је време искристалисало правце и показало да су ова два удружења уствари потребна да би се разлике у мишљењима и начину изражавања својих идеја могле лакше презентовати јавности.
Удружење писаца «Српска књижевна радионица» је, поготову после промене свога имена , почело да се окреће српској традицији, ћирилици и Светосављу као окосници свога рада , сматрајући да је, српски народ, а поготову генерације које су овде рођене, на ивици провалије која се зове АСИМИЛАЦИЈА, и која прети српском роду , не само овде него на свим просторима где као досељеници живе.
Тих година се догодило, по вољи Божијој, да се «Српска књижевна радионица» на најлепши могући начин укључи у један пројекат Српске правослане црквене општине у Франкфурту. Наиме прота Стојан Барјактаревић- старешина црквене општине Франкфурт долази на идеју да при нашој парохији покрене наставу на српском језику за децу која не познају свој језик и своје писмо. Тако настаје «Мала школа ћирилице» која и «Српској књижевној радионици» помаже да преживи године када културне активности скоро замиру. Све више чланова СКР прихватало је овај курс и данас имамо потпуно сагласје око смера и циља нашег рада. Окупљање деце је иницирало и акције неких родитеља па се благодат која је на деци полако шири и даје нове идеје и нове вредности свему ономе што се ради и догађа у СКР.
СКР има од града Франкфурта помоћ у субвенцији трошкова за просторије у којима одржава своје редовне месечне састанке и редовне културне манифестације које су већ традиционалне.
До 2002 године СКР је имала своју малу просторију коју смо називали «подрумче», а онда смо неколико година били без простора у коме би се могли састајати без рзервисања термина. Од пре три године када је црквена општина добила могућност да прошири своје службене просторије и СКР је нашла место под кровом цркве и сада имамо простор где се састајемо по потреби, где се одржава настава за децу «Мале школе ћирилице», где се одржавају пробе наших секција и књижевне вечери, где смо ове године уз велику помоћ црквене општине оформили и своју малу библиотеку у којој до сада имам о око 900 наслова међу којима су нека веома вредна дела.
Овим позивамо све наше људе добре воље:
- да узмемо учешће у раду «Мале школе ћирилице» и свих њених секција
- да на свој начин допринесемо развоју и јачању заједнице која се окупља око Христа и цркве Његове
- да помогнемо у формирању библиотеке тако што ћемо књиге које сматрајмо вредним а које нам нису више потребне поклонити и тако сачувати од бацања и уништења
- да помогнемо рад позоришта које је у формирању
- да помогнемо музичку групу која се труди да на овим просторима оживи дух нашег етноса
- да се укључимо у рад иконописачке радионице која је започела велики пројекат – мозаик на зидовима нашег храма.
- Да се талентована деца окупе око нашег црквеног хора «Св. Василије Острошки» и малог певачког друштва «Св. Апостол Лука» ...........
Има нас доста на овим просторима – читав један мали град – и страшно је помислити да једна таква заједница нема довољно оних који имају шта да кажу и покажу једни другима и људима у окружењу.
Ни данас не бројимо много чланова али успевамо да се одржимо у седлу. Удружење данас броји двадесетак чланова од којих су неки више времена у отаџбини јер су свој радни век овде испунили, али остали су верни своме удружењу и усрдно помажу све наше акције.
Чланови СКР:
Јагода Рајтел – председница
Радован Бајић – потпреседник
Љиљана Марчетић – секретар
Радосав Игњатовић – благајник
Јакоб Даксер
Иванка Мајс
Милорад Миленковић
Бранимир Митровић
Александар Крстић
Филип Радукић
Зорка Чордашевић
Милена Савић – Микалето
Јелена Китановић
Пантелија Милосављевић
Милосав Јоцић
Љиљана Вукић
Живанка Васић
Драган Васић
Радивоје Милановић
Тома Чекеревац
Бранка Пурић
Биљана Санадер
Жељко Кнежевић
Почасни чланови СКР су:
ВитомирТеофиловић, књижевник
Божидар Витас, фотограф
Бранко Лазић , издавач
Живојин Велимировић, професор музике – виолина
Слава Богу за све!
Шта је у ствари Српска Књижевна Радионица?
Ово удружење је поникло као печурка у окружењу које се сасвим разликује од оног из кога долазе песници и уметници који га чине. То је једно мало село са свим обележјима једног народа, село које у својој основи чува све вредности, културне и традиционалне са посебним акцентом на Светосавље. То село је од свог настанка до данас и ако Бог да још дуго, дуго у будућности нуклеус из кога стално извире дух чистог српства , дух традиције и нема у томе ни труна духа радикалног национализма, већ напротив. То село је јасно дефинисано овим елементима као границом која није ограда већ јасно обележје. Ту границу увек и у свако доба могу прећи и они који су унутар СКР тј. унутар нашег малог села, а исто тако и они који желе ући у то мало село. Сва деца нашег села имају потпуну слободу да из села оду , да виде и доживе свет око себе на свој начин и по својој вољи, али исто тако увек и у свако време могу да се врате и пренесу своје виђење света око себе и ван граница нашег малог села. Сваки долазак или одлазак деце, која су у овом селу одрасла и стасала до границе да могу самостално кренути увек ће за нас, којима је наше село довољно, бити велика радост.
СКР – мало српско село из кога треба да излазе људи који ће поносно носити име Србин, без разлике где се налазе, то треба и мора остати,и не сме да смета никоме ко хоће да учини неки нови корак или нови експеримент у области културе. Ако нешто има елементе трајности и носи основу једног етноса у оквирима у којима јесте, онда то не треба разваљивати и на силу му дограђивати оно што му не припада или му није потребно. Као што семенка јабуке остаје непромењена , чак и када се деси да је прогута лав, јер поново излази напоље као семенка; тако и ово мало село СКР има одлике семенке коју не може и не треба ништа да промени и која треба да остане то што јесте без озира на околности. Дакле увек отворено са спремношћу на све што је позитивно , али увек у оквирима који га одређују; у оквирима српског језика, оквирима православља и светосавља оквирима који несумљиво и чврсто показују ко смо и одакле долазимо.